Ubio je i vojnika, te mu ukrao identitet

Prema policijskim izveštajima, soba je bila ispunjena ormarima sa knjigama, a u radnom stolu su pronašli korepsodenciju koju je tokom godina imao sa raznim ženama, tačnije sa 74 žena.

Bela Kiš je bio jedan od najpoznatijih serijskih ubica poznatih čovečanstvu. Inače, Mađar, kao što mu ime i prezime govore. Sumnja se da je ubio ukupno 23 mlade žene i jednog muškarca čije godine nisu poznate. Njihova tela je držao u metalnim buradima na svom imanju. Rođen je u Izaku, tadašnjoj Austrougarskoj, od oca Janoša Kiša i majke Verone Varge.

Kiš je živeo u Cinkoti, tada gradu u blizini Budimpešte, a danas delu prestonice Mađarske od 1900. godine. Bio je amaterski astrolog i voleo je okultne nauke koje je strasno proučavao. Ženio se dva puta, a imao je dve ćerke – Aranku i Ilonku.

Godine 1912, nakon što ga je supruga navodno napustila zbog ljubavnika, Kiš je angažovao izvesnu gospođu Jakubec kako bi mu pomogla oko dece i imanja. Igrom slučaja, ona će postati najznačajnija figura u njegovom životu, ali i kasniji svedok njegovih zlodela.

Jakubec je primetila da se Kiš dopisuje sa raznim ženama, i to putem oglasa u novinama, gde je nudio svoje usluge kao bračni posrednik ili stručnjak za horoskope. Ponekad je žene dovodio u svoj dom. Jakubec je objasnila da nije imala kontakta sa njima, već se starala o deci i kućni poslovima.

Kiš nikad nije bio u prisnim odnosima sa svojim komšijama, iako su oni uglavnom o njemu imali samo reči hvale. Jedina čudna stvar u vezi sa njim bilo je to što je nakupio veliki broj metalnih buradi, koje je držao na svom imanju. Jednom su policajci došli da ga ispitaju u vezi njih, a on im je rekao da se u njima nalazi benzin, te da skladišti zalihe u slučaju izbijanja rata.

žena

Foto: Printscreen Youtube/Serial Killers Documentaries

Kad je rat zaista izbio 1914. godine, bio je mobilisan i otišao je od kuće, ostavivši imanje na brigu gospođi Jakubec.

U julu 1916. godine policija je primila poziv jednog čoveka koji je tvrdio da je pronašao sedam metalnih buradi i da ne zna šta se u njima nalazi. Pretpostavlja se da ih je neko ukrao od Kiša i potom samo ostavio.

Kada su ih otvorili, primetilu su sumnjiv miris, iako su burad bila prazna. Policajci su se setili Kišovih buradi i otišli su na imanje kako bi proverili šta se u njima nalazi.

Inspektor Karol Nagi, koji je vodio istragu, tražio je da se otvori jedno bure uprkos protestima gospođe Jakubec. U njemu su otkrili telo zadavljene žene, gole ubačene unutra. U ostalim buradima se nalazio sličan sadržaj.

Sve u svemu, pronašli su ukupno 24 ženska tela. Uglavnom se radilo o mladim i lepim ženama, najverovatnije Kišovim ljubavnicama koje je mamio uz pomoć dopisivanja i poznavanja horoskopa.

Inspektor Nagi je odmah tražio od vojnih vlasti da pronađu Kiša i pod hitno ga uhapse, a gospođu Jakubec je takođe priveo na informativni razgovor, verujući, u početku, da bi ona mogla biti saučesnik u zločinu. Međutim, Jakubec ih je razuveravala da ona nema veze sa zločinima, čak je policiji i pokazala tajnu sobu u koju joj Kiš nije dozvoljavao da ulazi i koju je stalno držao pod ključem.

Prema policijskim izveštajima, soba je bila ispunjena ormarima sa knjigama, a u radnom stolu su pronašli korepsodenciju koju je tokom godina imao sa raznim ženama, tačnije sa 74 žene.

Tu je bio i misteriozni album sa fotografijama u kojem su se nalazile fotografije žena sa kojima se bio u kontaktu. Najstarija pisma bila su iz 1903. godine, a postalo je jasno da je Kiš ciljao žene u srednjim godinama, koje su atraktivno izgledale i žudele da se udaju.

Oglas je obično postavljao u tzv. bračne stupce u par novina, a birao je žene koje ne žive blizu njega i nemaju nikoga ko bi mogao da primeti njihov nestanak. Mnogima od njih je na prevaru uzimao i značajne sume novca. Policija je pronašla stare sudske zapisnike koji su ukazivali na to da su dve njegove žrtve pokrenule sudski postupak jer je od njih uzeo novac na zajam koji im nikad nije vratio. Obe žene su nestale, a slučajevi su zastareli.

Kako je zapisao inspekot Nagi, svaka žena koja je došla u Kišovu kuću – bila je zadavljena, nakon što je on uradio sa njom ono što je bio namerio. Kiš je zatim telo stavljao u bure u kojem se nalazila rakija. Nagi navodi da su žrtve na leđima imale tragove uboda, što ga je navelo da pomisli kako im je Kiš isisavao krv iz tela, te je Kiša optužio za praktikovanje vampirizma.

Od trenutka kada je upao u Kišovu kuću, Nagi je intenzivno tragao za masovnim ubicom, ali nije uspeo da ga uhvati. U oktobru 1916. godine Kiš je pobegao iz jedne bolnice u Srbiji gde je ležao jer je, navodno, bio ranjen. Kako priča kaže, stavio je telo mrtvog vojnika u svoj krevet i zatim pobegao, tako lažirajući svoju smrt.

Ovo mu je omogućilo da preuzme lažni identitet i uspešno pobegne policiji. Kasnije su se o njemu mogle čuti samo teorije.

Navodno je uhapšen u Rumuniji zbog neke pljačke, umro je u Turskoj od žute groznice… Bio je u Legiji stranaca pod prezimenom Hofman, gde se hvalio kako je vešt u skladištenju leševa u burad sa rakijom…

Poslednji put je, navodno, viđen u Njujorku 1932. godine kako izlazi iz metroa, a video ga je detektiv Henri Osvald, mada ni ova priča nikad nije potvrđena. Istina je da se Kišu izgubio svaki trag. Niko ne zna kad je i kako umro, ali se takođe ne zna ni koliko je tačno žrtava ostavio iza sebe.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here